Ibiza

Špansko ostrvo koje je bilo sinonim za sunce, more i besramni hedonizam - oseća hladni vetar promene.

Redovi pedalina leže netaknuti na sivoj plaži. Oko njih nekoliko pocrvenelih tela razbacanih u malim grupicama, puše cigarete i čitaju britanske tabloide. Duž širokog otvorenog šetališta stoje prazni stolovi i stolice na desetine restorana i barova koji su nekada obezbeđivali dobru hranu turistima u večerima prekomernog provoda.

Barmen uzdiše. Nikada nije mislio da može biti gore. Po prvi put, on odlučuje da ne otvara svoj lokal. Neki od njegovih komšija neće ponovo otvarati.

Da vreme nije odlično i da arhitektura nije tako loša - pomislio bi da je to neki britanski gradić na moru. Postoji jedinstvena depresivna atmosfera o priobalnom posetilištu koje je na izmaku; osećanje iz snova iz detinjstva koja su iščezla a da nisu ispunjena; slutnja da najgore tek sledi; osećaj da vas je vreme pregazilo. Ovo mesto je puno takvih osećanja koja Vas teraju da sednete na napuštenu ležaljku za sunčanje i jadikujete. Ovo zaista ne treba biti ovako. Zato što je avgust i zato što je Ibiza.

Dolaze BBC Radio 1 DJ-evi i objavljuju da počinje show. Časopisi i ostali noćni klubovi se pridružuju jer "Belo Ostrvo" slavi dekadu đuskanja. Tokom poslednjih 10 godina, Ibiza je bila hedonističko mesto broj jedan. Nebrojani dokumentarci su možda isticali sex, alkohol i drogu, ali se faktor dobrog osećaja širio ostrvom i napravio bogatstvo hotelijerima, malim biznismenima i promoterima. Ona je postala neosporavana baza globalne letnje žurke.

Klubovi kao što su Pacha, Amnesia i Space su poznati širom sveta kao brendovi a i kao katedrale zvuka. Iz pultova ovih velikih ustanova, muškarci i žene prema kojima su se pre odnosili na način da dobro puštaju ploče postali su internacionalne mega zvezde. Uprkos ovim raskošnim bojama i zvucima, kriza turizma se ukorenjuje.

Posetilišta koja su nekada pružala utočiste sledbenicima dance muzike, sa smeštajem za 2-3 nedelje ludila, sada su u očajnom stanju. Čak i u vrhuncu letnje sezone, hoteli i barovi su poluprazni. Rastuće cene i slike pijanih, drogiranih i sexom zaluđenih klinaca su uzele svoj danak.

U predgrađu Ibiza grada Figuaretes samo pre par godina šetalište je bilo puno ljudi u ovo doba godine. Danas nije tako. Alan Burdon, koji je vodio Bar Kitsch šest godina, kaže da nikada do sada nije bilo ovako mirno. Takođe Mr. Burdon veruje da su klubovi ti koji ubijaju gusku koja je nosila zlatna jaja. "Postoji puno različitih faktora. Klubovi su postali dosta skupi. Naplaćuju do 50 evra za ulaz i unutra naplaćuju pića od 8 do 10 evra. Klaberi jednostavno ne dolaze u istom broju, a oni koji dođu ne mogu sebi da priušte odlazak u klubove i pabove".

Britanski turisti su ostvarili rast turističke ponude Ibize, počev od prvih porodica koje su dolazile '70-tih i početkom '80-tih godina, praćeni tinejdžerima koji prvi put odlaze na letovanje u inostranstvo, Britanci ostvaruju 40 % tržišta, ali ove godine se drže podalje. Danas je 13 % manje Britanskih turista koji posećuju Ibizu.

Drugi na listi najbrojnijih posetilaca Nemci, ostvaruju još veći manjak. Više od 400.000 u ovo vreme prošle godine je postalo 240.000 turista ove godine. Da bi stvar bila gora, ostala Balearska ostrva izgleda da uzimaju prednost, sa Majorkom u izrazitom rastu poseta.

Turistički zvaničnici su priznali da imaju veliki problem. Kriza projektuje štetu od 20 miliona evra. Osećajući pritisak više od mnogih, izvikana destinacija San Antonio, gradić koji je pružao zaleđinu za Ibiza Uncovered, televizijski program, za koji mnogi veruju da je upropastio sliku ostrva. Ove nedelje, doduše, hoteli i barovi u "San-an"-u su mnogo više zabrinuti manjkom turista.

Najmanje 2 hotela planiraju da se zatvore, a ostali se bore da popune mesta. Jedan menadžer kaže da je sve u redu, da bi recepcioner to porekao čim menadžer ode. "Nikada do sada nismo imali sličnu situaciju. Siguran sam da sledeće godine neće biti nekih hotela".

Ispred kluba M, Anna Dillion, 25-ogodišnjakinja, na odmoru, kaže: "Postaje sve mirnije nego što je bilo prethodnih godina, svake godine ima sve manje ljudi. Klubovi su još uvek odlični, postoji još uvek party atmosfera, ali kada sam bila u San Antoniju pre 4 godine, jako teško si se mogao probijati kroz masu... a pogledaj sada!".

U obližnjem kafeu, El Dia Cafe, Miguel Angel Barrera se takođe žali na manjak Britanskih turista. "U proteklih 5 godina stvari su se stalno pogoršavale", kaže gospodin Barerra, koji je prvi put došao na ibizu 1966. godine iz Barselone da bi se priključio hipi komuni. Doista, hipici su bili ti koji su prethodili turističkoj invaziji i koji su zaslužni za ustoličenje liberalizma, eksperimentalnih prilaza drogama koje još uvek postoje i danas. Neki kažu da je droga to što je uplašilo porodice.

Prošle zime BBC je radio na seriji zvanoj Drugland (zemlja droge) koja se fokusirala na cvetajuću Ibiza narko scenu. Bilo je priče oko vođa narko mafija iz Mancherster-a i Liverpool-a koji su se takmičili za kontrolu tržišta. Drugland je emitovana u periodu posle Božića kada skoro sve porodice planiraju svoja letovanja.

Tek kada pomislite da stvari ne mogu biti gore, 27-ogodišnji klaber iz Irske je preminuo uzevši drogu zvanu liquid ecstasy (tečni ekstazi). Za nekolicinu drugih ljudi intervenisala je hitna pomoć i data bolnička nega posle partijanja u istoj oblasti i strahovalo se da je moguća izloženost ostalih klabera toj seriji droge. Devojka iz Britanije je preminula na početku sezone.

Droga koja je najčešći izbor je ekstazi, pilula. Teško je posetiti neki klub a da ne budete izloženi tome. U toaletu jednog kluba, samo nekoliko dana posle smrti momka iz Irske, video sam dilera koji se probijao kroz redove dvadesetogodišnjaka i nudio im E. Oni koji su pristali na kupovinu osećali su, za 5 evra po piluli, da su obavili dobar posao.

Ali nije sve u drogama. Show programi koji su se predstavljali u vodećim klubovima na Ibizi su nesporno zadivljujući. Od prostora napunjenih stotinama ljudi koji skaču, do relaksirajućih zona na vrhu zgrada, promoteri nastavljaju da šokiraju, zapanjuju i zabavljaju.

Na vrhu Pache, najekskluzivnijoj Ibiza destinaciji, devojka u G-String gaćicama (tanga gaće sa trakicama) i srebrnim zvezdicama koje joj pokrivaju grudi, izvija se u ogromnoj časi za šampanjac. Na donjem spratu hiljade njih đuskaju, a preko puta ulice P. Diddy se opušta u luksuznom apartmanu koji je u vlasništvu kluba. Kako kažu menadžeri kluba, apartman je rezervisan mesecima unapred.

Svi direktori klubova uporno tvrde da njihovi poslovi nemaju posledica i ne propadaju zbog masovnog propadanja tržišta turizma. Nasuprot, oni ističu da su državne avio kompanije dozvolile da više ljudi može doći na par dana i odsesti po povoljnoj ceni. Doista, upravni direktor Pache, Danny Whittle, tvrdi da je klub pun svake noći. Odbija bilo kakav nagoveštaj pogoršavanja. "Mi zaista dobro poslujemo. Ibiza se menja i nastavlja, i klupske scene se razvijaju u tom smeru, ali ni u kom slučaju ne slabe. Šta je kockanje za Las Vegas, muzika je postala za Ibizu".

Sa predstavništvom u New York-u, otvorenom početkom ove godine, doduše, u pitanju je časopis i internet publikacija, marka Pacha izgleda da je jača nego ikada. Više od 200.000 slušalaca mesečno sluša njihovu radio stanicu preko Interneta.

Ovog leta Pacha i DJ magazine organizuju žurku povodom 10 godina rada na ostrvu. Sa Radio 1 Extravaganza-om to je jedan od nestrpljivo očekivanih događaja na Ibizi ove godine. Manjak turista izgleda da ne preti ovakvom događaju i njegovoj žudnji da se ovakva kultura ukoreni.

Gospodin Whittle oseća izvesnu tugu zbog onoga što je nekada bila tradicionalna tura mladih turista jer je na izmaku. "Za mnogo ljudi ovde je to bio način kako su ušli u klabing i Ibizu". On veruje da je budućnost turizma na Ibizi očuvanje vrednosti. "Dosta ljudi koji su prvi put došli ovde kao deca, sada se vraćaju ponovo sa njihovim porodicama. Oni sada imaju karijere, kreditne kartice i traže malo više luksuza. Još uvek žele da izađu u provod po klubovima. Njihovi ukusi i potrebe su se promenile i Ibiza mora da se prilagođava tome".

Sa svojim lepim ljudima i Miami stajlingom, El Vive cilja marketinški na populaciju za koju se mnogi nadaju da će biti put poboljšanja za Ibizu. Nalazi se nekoliko ulica od Figueretes-a, blizu je nekih od najodbojnijih hotela na planeti. Sa plavim bazenom, pokondirenim barom i nežnim zvucima koji upotpunjuju atmosferu, postalo je omiljeno mesto onih koji žele da partijaju 24h i onih koji dolete iz UK da bi đuskali i bili viđeni. Nekoliko godina ranije, dobiti sobu u avgustu zahtevalo je rezervaciju od nekoliko meseci unapred.

Kao Coca-Cola i hamburgeri, klupska kultura se globalizuje velikom brzinom i to daje mnogo više opcija mladim turistima kako da provedu svoje letovanje. Jugoistočna Azija od nedavno nudi seriju otvaranja visoko profilnih klubova.

Ibizu posećuje mnogo više Španaca i Italijana nego ikada ranije, ali vlasnici barova se žale da ne troše onoliko novaca kao što su činili njihovi prethodnici. To ima dosta ozbiljnih posledica koje su u vezi sa kitnjastim ustanovama na keju Ibiza grada, tradicionalno mesto gde idu klaberi pre odlaska u klubove.

"Stanje stvari nije isto kao što je bilo pre", kaže Mariano Noriega, argentinski mađioničar koji je nudio svoje umeće na terasama raznih barova već dve godine. Izvlačeći keca karo, on uzdiše i dodaje: "Mislim da je za mene žurka gotova. Ja nastavljam negde drugde. Razmišljao sam da se okušam u Londonu".