Vinil

Gramofonska ploča, tj. vinyl je postao raritet, ne samo u Srbiji, nego i u svetu. Torbu sa pločama zamenila je torba za lap-top, ili torba sa CD-ovima. Donedavno se na skoro svakoj žurci moglo videti kako DJ pušta muziku sa vinila. Na svojim nastupima je odabirao vinile i umiksavao pesme jednu za drugom, često i po više komada odjednom. Gramofon i mikseta su bili najosnovnije sprave u DJ miks-pultu, bez kojih se nije mogao zamisliti nijedan DJ nastup. Najviše se koristio gramofon marke Technics, pomoću kojeg su DJ-evi puštali vinile, koje su pazarili najčešće u nekoj od malobrojnih prodavnica ploča u Srbiji. Gramofonske ploče su u upotrebi i danas, ali u mnogo manjoj meri nego ranije.

Postoje suprotna mišljenja u vezi sa izborom nosača zvuka. Neki od DJ-eva smatraju da je vinil nezamenljiv, kako zbog kvaliteta zvuka tako i zbog duha koji unosi u žurku. Drugi smatraju da su CD-ovi praktičniji od vinila, lakši, manji, jeftiniji i da imaju kvalitetan zvuk. Korisnici lap-topa sa raznim programima za emitovanje i miksanje pesama smatraju da je on praktičniji za korišćenje od CD-ova i vinila. Sve je na jednom mestu i pregledno je.

Pesme snimljene u MP3, WAW ili nekom drugom formatu su dostupnije i jeftinije od vinila. Dosta DJ-eva u Srbiji, pogotovo početnici u DJ-ingu, pušta muziku preuzetu sa interneta, koja je besplatna i često lošijeg kvaliteta od njenog originalnog zapisa. Dok su jedni neodlučni u izboru nosača zvuka (vinyl, CD, itd.), drugi ne mogu da se odluče koji format muzičkog zapisa (MP3, WAW, itd.) ima najčistiji i napravilniji zvuk.

Mnogi distributeri ranije nisu slali proizvode naručene putem interneta u Srbiju. Otežano je bilo i plaćanje jer je platni promet sa Srbijom bio obustavljen. Najveći broj internet prodavnica koristi PayPal servis za plaćanje. Taj servis ni danas ne prihvata uplate iz Srbije. Najprisutniji način kupovine gramofonskih ploča je bio u nekoj od prodavnica ili kod ilegalnih dilera. Prodavci ploča su robu nabavljali u susednim zemaljama, a potom je prodavali ovdašnjim kupcima.

Pošto je tržište prodaje gramofonskih ploča u Srbiji vrlo nerazvijeno, s vrlo malim brojem kupaca i prodavaca, u odnosu na druge zemlje, nove ploče su se najčešće naručivale kod poznatih prodavaca i plaćale po ceni od najmanje deset evra po komadu. Traženije ploče su koštale i do dvadeset evra. Često se dešavalo da su naručioci ostajali bez naručene ploče, iako bi kasnije saznali da ju je prodavac ipak doneo. Po njihovim rečima: “Naišao je neko, ko je prodavcu verovatno bitniji od mene i prodao mu je ploču, koju sam ja naručio. Objašnjenje za to je često bilo da te ploče nije bilo u nabavci, i pored opšteg saznanja da se u maloj Srbiji, sa još manjim brojem kupaca ploča, vrlo lako sazna u čijoj torbi je završila ta ploča koju sam ja naručio. Skoro svi DJ-evi se nekom linijom poznaju i sve se sazna kad-tad”.

To je samo još jedan od mnogobrojnih razloga zašto je veliki broj ovdašnjih DJ-eva, puštača pesama i slušalaca izgubio volju za potragom novoizdatih vinila.

Vinil je skup nosač zvuka i zahvaljujući internetu današnji DJ-setovi su mnogo jeftiniji nego ranije. Većina od današnjih DJ-eva se mnogo manje pomera, okreće, saginje i umara dok radi, jer ne biraju ploče, nego kompjuterskim mišem skroluju fajlove u folderima ili vade CD-ove iz torbice koja stoji sve vreme ispred njih; zatim, DJ ne pokazuje publici lap-top sa kojim radi, kao što je nekada pokazivao ploče s pesmom na koju publika reaguje i na taj način dizao atmosferu u klubu i više mu nije potreban nosač torbi s pločama nego dobar softver. Retko koji DJ se usudi da publici pokaže CD sa kojeg je pustio neku pesmu, jer pokazivanje CD-a nema energiju koja se emituje pokazivanjem ploče. Čest slučaj je da DJ baci zdrav ili pokvaren CD u publiku, verovatno kao povratnu reakciju na podršku koju mu daje.

Kada govorimo o Final-scratchu, situacija je nešto drugačija. Kod njega se koristi kompjuter, mikseta, dva gramofona i samo dve specijalne gramofonske ploče, na koje se pomoću gramofonske igle prenosi muzički zapis iz kompjutera koji je u MP3 ili nekom drugom formatu. Jedna od odlika DJ-eva trendsetera je lap-top marke Apple-Macintosh, iako se posao može vrlo dobro odraditi i pomoću lap-topa drugog proizvođača. Skoro nikada nijedan DJ koji koristi Final-scratch nije pokazao publici jednu od te dve specijalne ploče, jer ona na sebi ima urezane kanale, ali ne i muziku.

Za puštanje muzike pomoću lap-topa danas je vrlo rasprostranjen Serato softver.

Neretko se dešavalo da DJ u toku svog nastupa ka publici pokaže ploču i lomljenjem je uništi, ili je samo odloži sa strane uz jasne znake da će ta ploča završiti na otpadu. To se dešava u situacijama kada je ploča prethodno uništena, najčešće izgrebana, što napravi opštu pometnju na žurci u momentu kada igla preskoči ogrebotinu na ploči. Situacija koja je vrlo slična ovoj je kada DJ pred publikom uništi CD, jer se na tom CD-u nalazi pokvaren track koji je prethodno pustio. Malo-pomalo, došlo je vreme kada više nema DJ performansa sličnih lomljenju nosača zvuka, jer iako je neki pušteni track preskakao i zapinjao, teško je odlučiti se za performans u kojem bi DJ morao polomiti svoj lap-top, da bi se “oprao” pred publikom, jer ne može da joj pokaže kako je obrisao pokvaren track iz foldera. U tom slučaju DJ se najčešće ponaša kao da se ništa nije dogodilo, iako publika reaguje na krčanje, preskakanje pesme i slično tome. Nonšalantno klikne na drugi track i nastali problem za njega postane nestali i žurka se nastavlja.

Neizostavni momenti žurke nekada su bili menjanje ploča na gramofonima, pretraživanje ploča po torbi i često prisutno brisanje ploče pre nego što je DJ stavi na gramofon. Danas se češće brišu CD-ovi. Vrlo upečatljiva slika sa neke žurke su ljudi koji stoje u miks-pultu i posmatraju DJ-a i njegovu veštinu miksanja, zaviruju u njegovu torbu s pločama, osmatraju nazive pesama koje pušta, pamte ih, a neretko i fotografišu u velikoj rezoluciji, kako bi kasnije mogli da se sete naziva ploče koja im se svidela. Posmatrače i danas često možete videti u miks-pultu, bez obzira da li se vrte ploče, klikće mišem ili se stavljaju i vade CD-ovi iz plejera. Verovatno je da postoje i neki drugi razlozi za stajanje nezaposlenih ljudi u miks-pultu i za posmatranje DJ-a iz najbliže moguće udaljenosti.

Engleska tehno-zvezda Ben Sims i američka house-legenda Kris Fortije su, nezavisno jedan od drugog, kritikovali download kulturu i obojica insistiraju na tome da će ostati privrženi vrtenju gramofonskih ploča.

“Mene ne interesuje odlazak na neki veb-sajt i sakupljanje pesama za moj hard-disk”, izjavio je Kris za DJ magazin. “Ja bih pre nosio 50 ploča i koristeći ih nešto napravio”.

U međuvremenu Ben ističe da će se “vinil dinosaurusi”, kao što je on, sve više navikavati na ideju da se svet menja, ali i da se on neće olako predati bez borbe. “Tužno je, jer mislim da će doći vreme kada će pored mog imena na flajeru pisati “old school set” - samo zato što još uvek koristim gramofonske ploče.”

Sa njihovom petnaestogodišnjom vezanošću za vinil se poistovećuje i kolega Craig Richards, koji je prošle godine izjavio da je “romantično vezan za zvuk i osećaj koji pruža vinil”. “Ostajem neubeđen po pitanju nekih novih tehnologija. Čini mi se da je to više u vezi sa nekom pogodnošću nego sa razvojem i kvalitetom zvuka. Mene nervira kada novu tehnologiju prezentuju kao moderniji pristup puštanju ploča. To je prosto samo drugačiji način”, dodao je Craig Richards, rezident kluba Fabric.

Jedan od osnivača prvog elektronskog benda u Srbiji, DJ Fakir, ima veliku kolekciju gramofonskih ploča sakupljanu dvadeset godina. Kupuje ih i dalje, bez obzira na večiti problem s manjkom mesta za njihovo odlaganje. “Kupujem dosta ploča, ali ni blizu kao ranije. Ja sam veliki ljubitelj vinila i gramofona, a CD-ove sam počeo da koristim jer dosta klubova nema gramofone. Često su u nekom klubu samo zbog mene montirali gramofone. Drugi razlog je taj što imam mogućnost da puštam ultra-nove stvari, koje će tek za nekoliko meseci biti izdate, ili neće ni biti izdate na ploči. Pošto na nastupima ne koristim kompjuter, to je najlakši način da publici prezentujem tuđu i svoju novu produkciju“, rekao je Fakir.

U radio emisiji Club ‘n’ Bar, jednoj od retkih radio emisija u Srbiji u kojoj DJ-evi nastupaju uživo svake nedelje u proteklih šest godina, tendencija upotrebe vinila tokom nastupa je u padu. Većina od velikog broja DJ-eva koji su nastupili u emisiji je počela da koristi CD-ove, lap-top i drugu opremu, iako im je donedavno gramofonska ploča bila nezamenljiva. U poslednjem serijalu vinile je koristilo tek nekoliko DJ-eva, za razliku od prethodnih serijala u kojima se vrlo retko pri nastupima nisu koristile ploče.

Autorska prava za javno emitovanje muzičkih autorskih dela skoro uopšte se ne poštuju ni od strane DJ-eva, niti od strane klubova i kafića u kojima nastupaju u Srbiji. U ovdašnjim velikim i poznatim klubovima nastupaju renomirani i popularni svetski DJ-evi, od kojih većina dobija na poklon promotivna izdanja od izdavačkih kuća i od kolega, za koja nije potrebno plaćati autorska prava, a zadovoljavajućeg su kvaliteta. U suprotnom, za svakog od njih autorska prava plaća kompanija ili organizacija za koju rade ili oni sami. S druge strane, u manjim i skromnijim klubovima muziku puštaju najčešće lokalni DJ-evi, koji vrlo često puštaju pesme sa CD-ova, na koje su sami narezivali muziku preuzetu sa interneta. Dosta DJ-eva muziku preuzima sistemom Peer2Peer razmene podataka, najčešće putem programa kao što je Soul Seek, E-Mule, i dr. To nije slučaj samo u manjim mestima i manjim klubovima ili kod DJ-eva amatera, nego čak i kod nekih afirmisanih i popularnih DJ-eva, koji za jedan svoj nastup traže honorar veći od jedne prosečne plate.

U vreme besplatnog opskrbljivanja muzikom i vrlo dostupnih novih izdanja putem interneta, DJ-evi su nastupajući počeli da zarađuju novac koji nije neophodno da ulažu u nove ploče. Sada im ostaje više novca za, npr., garderobu za nove nastupe, kvalitetniji kompjuter, više ličnog marketinga, putovanja, veći životni standard i ostalo. Cena ulaznice za žurke je nepromenjena, iako su se neophodna novčana sredstava koja je potrebno uložiti u DJ-set više nego prepolovila.

Najnoviji sistem besplatnog preuzimanja pesama je direktno sa veb-sajtova mnogobrojnih net-lejblova, koji svoja izdanja nude besplatno. Sva od tih izdanja su zadovoljavajućeg kvaliteta, i vrlo retko ćete naići na opciju besplatnog preuzimanja baš one numere koju ste tražili.

Da l’ zbog pomodarstva, niskog životnog standarda u Srbiji, jednostavnije nabavke i puštanja pesama, ili zbog nekog drugog razloga, sve je manji broj DJ-eva koji kupuju gramofonske ploče i prodaju kao polovne one koje im više nisu potrebne. Mogli bismo se našaliti da će se u bliskoj budućnosti verovatno prodavati hard-diskovi, ispunjeni svim izdanjima više izdavačkih kuća od kojih su DJ-evi donedavno kupovali ploče, trekove i semplove. Koliko god da se šalimo, savremeno doba teži ka što jednostavnijim, jeftinijim i pristupačnijim rešenjima, kako u ostalim oblastima života, tako i u klupskoj kulturi. Za ljubitelje gramofonskih ploča postoji nada da će se vinil vratiti “na velika vrata”, jer sve što je dobro i retko postane traženo.